Tri puta mi se srusio ceo svet

...... Tragican kraj


......Drugi zivot


.......Bitka sa bolescu


.......Moj grof Drakula


....sledi tekst !

Imam problem sa slanjem teksta, posaljem i umesto da se postavi ,ponovo me vrati da se registrujem..strasno tako 3x ..

I pored uspešne karijere koja traje više od decenije i po i hitovi koji su beležili eru devedesetih,Anabela Djogani je poslednjih godinu dana u žiži interesovanja najviše zbog privtanog života.Buran razvod od supruga Gagija,uz detaljna objašnjenja sa obeju strana o razlozima rastanka posle skoro petnaest godina braka,kao i početak nove veze sa manekenom Mladenom Radulovićem izbacio je ovu tridesetpetogodišnju pevačicu na naslovne strane svih magazina.Koliko joj ljubav važna dokazuje nam i dolaskom na ovaj inervju.Glasna muzika dopire iz njenog automobila dok se parkira ispred restorana u kojem je čekamo.Na mestu vozača je njen dečko, u CD plejeru se vrti njena nova pesma "Igra istine".Pogledi svih gostiju u bašti restorana bili su neprestano uprti u ovaj atraktivni par,koji je držeći se za ruke došao na intervju.Mladen je do kraja prisustvovao Anabelinoj ispovesi za "Puls", u kojoj je bez ustezanja otvorila dušu.
Priču počinje sećanjima na period života kada je sve bilo bajka i izgledalo da će tako zauvek ostati.Detinjstvo Anabele Bukve u bosanskom gradiću Goraždu bilo je bezbrižno.
-Prepuno ljubavi i slobode,bili smo opušteni,prava deca.Iako sam tad bila jedino dete svojih roditelja,rasla sam u velikoj porodici.Živeli smo u velikoj porodičnoj kući,sa dedom i tatinom braćom i sestrom iz drugog dedinog braka,koji su meni bili bliski po godinama.Tako je jedan stric samo tri godine stariji od mene ,drugi moje godište,a tetka je tri godine mladja.
Svi smo tu živeli,bilo nam je vrlo zanimljivo i veselo.Bila sam muškobanjasta kao mala,volela sam da se družim sa dečacima,da igram fudbal s njima.Bila sam nestašna i ničega se nisam plašila.Umela sam da se s drugovima popnem na šljivu,a onda bi smo gadjali ljude koji prolaze.Roditelji me nikada nisu grdili zbog takvih stvari,imali su razumevanja za sve moje dečije hirove.Mama i tata su veoma duhoviti,voleli su pesmu,smeh,i dobro raspoloženje.Njih dvoje su bili veoma moderni za to doba.

TRAGIČAN KRAJ

Idilična slika detinjstva vrlo brzo je narušena surovim saznanjem da se roditelji razvode.

-Teško sam podnela njihov razvod i mislim da i danas vučem traume zbog toga.Možda tako ne bi bilo da su me pripremili ,da su iskreno razgovarali sa mnom,ali ja sam za razvod saznala iznenada,kada su oni već rešili da to urade.Doveli su me pred svršen čin.To je upravo ono što ja kasnije nisam htela da priredim svojoj deci,da uvijam stvarnost u šareni papir,da im mažem oči i onda im poklonim šok.To su meni moji roditelji uradili,i to je bilo užasno iskustvo. Zbog svega toga nikad nisam bila načisto,uvek sam se osećala izmedju dve vatre,iako su mi oni i dalje pružali ljubav.Stalno sam se pitala gde pripadam,ko sam ,šta sam,kome sam od njih potrebnija.Kada sam kod mame,žao mi je što nisam sa tatom,i obrnuto.Mnogo sam patila.Zato sam najviše vremena provodila kod bake i dede koji su me obožavali,bila sam im najbitnija.Inače ja sam posle razvoda ostala s tatom, a mama je nastavila da živi u Goraždu.Iako su me voleli i maćeha i očuh i nikad nije bilo realno razloga da se osećam usamljeno,osećaj tuge je uvek bio u meni.Ali i pored toga nisam pravil probleme svojim roditeljima,bila sam dobra,vaspitana,dobar djak i izrasla sam u normalnu osobu.Imala sam devet godina kada sam dobila prvu sestru,godinu dana kasnije dobila sma drugu, sa 23. sam proslavljala rodjenje treće sestre.

Anabelin otac sada živi u Sarajevu,mama je u Švedskoj od početka rata u Bosni.A do rata Anabela je bila svesna stvari koje su preko noći postale važnije od svega.Rodjena je u mešovitom braku,od oca Ahmeda i majke Jadranke,ali nacionalna pripadnost nije bila važna u njenom okruženju.

- Roditelji me nisu ni učili da bi trebalo da izaberem stranu.Rodjena sam kao Jugoslovenka i to sam i danas.Tako su me vaspitali.Nažalost,to je postalo važno kada je počeo rat u Hrvatskoj i onda su počela pitanja ko mi je otac i ko mi je majka.I jedni i drugi su nalazili problem u nekom od njih dvoje i vrlo teško sam podnosila novonastalu situaciju.Ali zahvaljujući svom stavu da na svetu postoje samo dobri i loši ljudi,izašla sam neoštećena iz te priče,a svoj stav nikad nisam promenila.

Kad je rat stigao u Bosnu,Anabela je već bila daleko.Sa svojim tadašnjim dečkom otišla je u Švajcarsku.

- On je bio profesionalni sportista,tamo je živeo,a ja sam otišla na raspust kod njega.Taman završila treći razred srednje škole.U medjuvremenu se desilo najgore u Bosni, i ostala sam s njim u Švajcarskoj.
Onda smo nas dvoje otišli u Crnu Goru na odmor,a odande se u Bosnu moglo stići nekim divljim putevima.On je želeo da vidi svoju porodicu pred povratak u Švajcarsku.Moj dečko je otišao u Goražde i pronadjen mrtav.Poginuo je. Od tog trenutka moj život se okrenuo.Sva lepota i bezbrižnost su nestali,a došli su teški dani.

Anabela sa roditeljima nije imala nikakav kontakt, bila je sama i jedino rešenje bio je dolazak u Beograd,gde je vrlo brzo našla posao.

-Radila sam kao sekretarica u jednoj banci,i sada često sretnem svog tadašnjeg direktora koji mi je ukazao poverenje i zaposlio me.I on je bio izbeglica iz Hrvatske,mnogo mi je pomogao.Da njega nije bilo ne znam šta bi se desilo.Ipak sam imala samo 17 godina,potpuno sama,bez ikoga.Ne kažem da bih krenula lošim putem,ali čovek u takvim situacijama izgubi veru i samopouzdanje,a ja sam bar imala tu sreću da dobijem posao

DRUGI ŽIVOT

U Beogradu joj je jedino bilo važno da sazna vesti o roditeljima.

- Sa tatom nisam uspostavila kontakt četiri godine,svakog dana sam strepela da li mu se nešto desilo,a mama je prvo došla u Srbiju,odakle se uputila u Švedsku.Ubrzo sam joj se pridružila.

U medjuvremenu se zaljubila u Gagija Djoganija,koji se bavio plesom i imao san da uspe na estradi.On je prepoznao njen uspavani muzički talenat i nagovorio je da snime pesmu"Kao u snu".

- Išla sam u muzičku školu,uvek sam pevala na priredbama u Goraždu, u horu.Medjutim,zbog svega što se dešavalo to sam potisnula u drugi plan dok nisam upoznala Gagija.On je bio taj koji je rešio da napravi grupu,insistirao je da budem deo te priče.Baš ozbiljno i profesionalno pristupio svemu tome,imao je cilj,za razliku od mene koja sam to doživljavala kao nešto prolazno i neozbiljno.Nisam verovala, ali on jeste.Na njegov nagovor snimili smo pesmu i spot a ja sam odmah po završetku snimanja spakovala kofere i otišla kod mame u Švedsku.Za to vreme,pesma "Kao u snu" je postala veliki hit a ja sam za to saznala preko CNN-a,koji smo stalno gledali zbog vesti iz Jugoslavije.Jedne večeri pustili su prilog o noćnom životu mladih u Beogradu pod sankcijama.Reporter je išao od diskoteke do diskoteke i u svakoj se čula pesma .To je bilo neverovatno.Tek tada sam poverovala Gagiju,do tada sam mislila da preuveličava.On mi je pričao kako je grupa popularna,kako imamo veliki hit,ali sam do tog trenutka mislila da to nije istina.

Četiri meseca posle prvog albuma Gagi je javio Anabeli da grupa "Fanki DZi" ima zakazan koncert u Centru "Sava".Došla je u Beograd ne znajući šta je čeka.

- Bila sam prilično izgubljena i odmah sam doživela šok.Otišli smo u plesnu školu na probu s igračima, i na prvoj pauzi isključimo muziku i čujemo neku vrisku i dreku napolju.Otvorimo vrata da vidimo šta se dešava,a ispred - more ljudi u hodniku,vrište moje ime,hoće autogram,žele da me upoznaju.Na koncertu se nastavila histerija i to je stvarno neverovatno.Imali smo taj album sa osam pesama i celo veče smo pevali samo te pesme,samo se ta kaseta vrtela u krug.Ali nikad mi slava nije udarila u glavu.Imala sam prelepo detinjstvo,nikad mi ništa nije falilo,roditelji su brinuli o meni i odjednom sam sve to izgubila.I šta mene može posle toga da poremeti? Ništa.Previše sam toga izgubila da bi on mene popularnost napravila drugu osobu.

BITKA SA BOLEŠĆU

A životne bitke i iskušenja tek su čekali Anabelu.U uspehu i slavi nije stigla da uživa do kraja jer je uskoro počela borbu protiv opake bolesti.Imala je samo 19 godina kada je operisala tumor na dojci.
-U Švedskoj je zakonom propisano da žene starije od 30 godina moraju da idu na pregled,na mamografiju,a ja sam se družila sa devojkama tih godina,koje su mi pričale o tome.Jedne večeri posle povratka iz grada,dok sam se tuširala ,napipala sam kvržicu,odmah me je uhvatila panika,probudila sam mamu,i sutra smo otišli na pregled,a u roku od dva dana mi je uradjena biopsija i operacija.Nekoliko meseci sam bila na hormonskoj terapiji, i uspešno se oporavljala jer je tumor otkriven na vreme.Posle toga sam ostala u drugom stanju,dobro sam iznela trudnoću,ali nisam mogla da dojim.Posle šest godina uradila sam silikone,mada su mi lekari savetovali da to uradim i ranije.

U tom periodu često je isticala kako joj je veliku podršku pružao Gagi,za koga se venčala 1995.Razveli su se prošle godine uz detaljne priče o zlostavljanju i prevarama.
- Mi smo stvarno bili tim i u kući i u poslu.Možda ne bih ni opstala tolike godine na estradi da on nije stajao iza svega i da nismo imali zajednički interes.Venčali smo se iz ljubavi dobili dve divne ćerke,ali problemi su kulminirali i razišli smo se.Sve što je bilo sada je iza mene,odlučila sam da se ne vraćam u prošlost i , što se mene tiče,izašla sam kao pobednik iz cele priče.Sada samo gledam napred,krenula sam dalje,uživam u onome što mi se trenutno dešava.Ne opterećujem se budućnošću,jer nikad ne znaš šta može da se desiti ,šta će ti život prirediti.To sam naučila 1991. godine.Tada sam maštala da ću završitii turističku školu,putovati po svetu kao turistički vodič,da ću se udati za svog tadašnjeg dečka,živeti u inostranstvu,roditi mu decu.Sada konačno živim bez pritiska na samu sebe.

MOJ GROF DRAKULA

Dok Anabela ovo priča,njen Mladen klima glavom i dodaje "Opušteno.Najvažnije da nam je lepo,da uživamo".Još jednim poljupcem pokazuje svojoj dragoj da je uz nju.

- Da sam planirala ovako nešto,ne bi se desilo,ali VB VIP je učinio svoje.Da mi je neko rekao da se kladim u sve što imam kladila bih se da mi se ljubav na takav način nikad ne može desiti.Ali eto,grof Drakula je ušao u moj život.Tako ga iz zezanja zovem jer sam godinu dana pre Vb sa svojim producentom gledala Mladenove fotografije na kojima nam je tako delovao.Komentarisali smo i kako on uopšte nije moj tip,a ispostavilo se da je sušta suprotnost od onoga što sam mislila.Meni je važno da se Mladen i moje ćerke fenomenalno slažu.Deca su ga zavolela dok je trajao šou i kada smo izašli iz kuće nije bilo potrebe za dodatnim upoznavanjem,odmah su se svi ponašali kao da se ceo život znaju.Već živimo kao prodica.

Na pomen ćerki, Lune i Nine,Anabelino lice i oči ozare se najiskrenijim osmehom.

- Prezadovoljna sam svojim ćerkama,Nina je mnogo mala ima tek pet godina,a Luna je jaka i dobro se nosi s tim što su joj roditelji javne ličnosti.Čak se ponekad iznenadim njenim razmišljanjem,veoma zrelim,i ponosna sam jer ipak Gagi i ja smo kao roditelji zasluzni za to.Ona jednostavno zna šta je istina,a šta laž.Nikada se nije desilo da je reagovala na neke tračeve,samo bi je zabolela nepravda.Ona me dobro poznaje, o svemu pričamo, u sve je upućena.Ima talenat za muziku i ja je podržavam u svemu,volela bih da upiše srednju umetničku školu.Ako bi sutra poželela da se bavi pevanjem kao ja,ne bih je odvraćala,samo bih je savetovala da bude svoja,da se nikad ne odrekne sebe zarad drugih.Jer ,ja sam najsrećnija zbog toga što su moji roditelji ponosni na mene,što sam ostala normalna.Najvažnije je biti čovek.

sanjasiz ti si carica..hvala ti!

Nista Laguna sa zadovoljstvom
Dok
sma citala intervju nekako smenjivala mi se sreca,tuga,dosta sam
razmisljala i na kraju sam imala osmeh i rekla ,,,,samo napred Anabela.
Prvi utisak je osmeh zbog njenih nestasluka jer sam i sama kao dete bila nemirna.
Zatim
veliki deo teksta tuga zbog razvoda roditelja,rata momka a vec sam
uhvatila sebe kako razmisljam koliko bih ja sa njenih 17 godina bila
spremna da se izborim za sebe. Imam puno prijatelja kojima se divim sa
koliko osmeha i tuge u isto vreme se snalaze da obezbede sebi normalan
zivot ovde ili negde u inostranstvu,a rat im je izmenio ceo zivot.
Opet
sreca setim se tog uspeha grupe Funky G i nekih hitova koliko sam
volela slusati,cudan osecaj tuge i radosti tuge sto je imala opaku bolest i radost sto je to uspesno izleceno.
A posle toga osmeh zbog Lune i Nine i rekla sam posle svega sto sam procitala,,,samo napred Anabela,,,
Jer nikad nije isto kada si posmatrac u ovom slucaju citalac ili kada se to tebi desava

Ovoga je dosta za tri života, a ne za jedan, mladi, ženski...Šta je rat doneo ljudima na ovim prostorima, to je za neverovati...ipak, kao feniksi iz pepela, uzdižu se jači ljudi, pametniji, bolji i otporniji na ljudske zlobe i pakosti...jer sve najružnije im se već dogodilo, sada mora samo lepo...red ružnog, red lepog - životno pravilo!

Dragoj Anabeli posle ove ispovesti želim samo da ostane samosvesna, svoja i nezavisna, ničija "zlatna koka", jer to ne bi bilo pravedno, nego da gazi uspravno i gordo svojim putem, koji izabere, da gleda ćerkice kako lepo rastu i da uživa u njima...deca su smisao života...da iskoristi svoju popularnost na najbolji mogući način i da se obezbedi za starost, jer je mladost samo tren koji proleti...naravno uz ljubav koja joj prija i koja oplemenjuje svaki novi dan!

Ostani lepa, dobra, nežna, krhka a jaka, ženstvena, istinoljubiva, iskrena, mama, ljubavnica, žena i drug onome koga voliš i celi svet će biti samo tvoj. Do kraja.

A ostali....Oni će se već nekako snaći. To više nije tvoja briga.

Uvek se sva najezim dok citam njenu ispovest jer se uvek setim te 1991 godine kad sam i ja sa 7 godina morala da napustim Gorazde. Ali zivot ide dalje sve lose treba potisnnuti duboko u zaborav i posvetiti se samo dobrim stvarima. Anabeli zelim sve najlepse u zivotu, da uziva u cerkicama i Mladenu.